Prošlog ramazana, sjetio se čovjek svog neoženjenog ahbaba.. I pred iftar podigao svoje dlanove i uči dovu:
Moj Gospodaru, molim te da se moj brat… i spomene njegovo ime… uskoro oženi!
Spremanje iftara, suprugu nije omelo da čuje dovu svoga muža, pa ga prolazu malo udari nogom.
Završi on svoju iskrenu dovu, pa je upita: Draga ženo, Allah ti se smilovao, zašto me udaraš?! Šta ima loše u tome što želim svome bratu ono što i sam imam?!
Ona mu kaže: Dobro je što činiš dovu za svog brata, ali ovu nisi trebao!
A zašto: Upita zbunjeni muž?
Ona mu reče: Zato što – dok činiš dovu za njega – pored tebe stoji melek i govori: I njemu daruj ono što on traži za svog brata!
Ona mu kaže: Dobro je što činiš dovu za svog brata, ali ovu nisi trebao!
A zašto: Upita zbunjeni muž?
Ona mu reče: Zato što – dok činiš dovu za njega – pored tebe stoji melek i govori: I njemu daruj ono što on traži za svog brata!