U Meki živjaše prelijepa udata žena koja se jednog dana pogledala u ogledalo i upitala svog muža:
”Misliš li da postoji ijedan čovjek koji bi vidio ovu ljepotu, a da joj ne bi podlegao?”
”Postoji.”
”Ko je on?”
”Ubejd b. Umejr, skromni pobožnjak koji čini ibadet u Haremu.”
”Dopuštaš li mi da mu pokažem lice i zavedem ga?”
”Dopuštam ti.”
Ode lijepa žena u Harem, praveći se da od Ubejda traži fetvu, pravno rješenje, te se osami s njim u jednom dijelu Harema i pokaza mu mjesecoliko lice.
”Pokrij lice i boj se Allaha!”
”Želim te”, odvrati ona.
”Postavit ću ti nekoliko pitanja, pa ako na njih iskreno odgovoriš, razmislit ću o tvojoj ponudi.”
”Iskreno ću odgovoriti na sva tvoja pitanja”, obeća mu ona.
”Reci mi, da sad ugledaš Meleka smrti, koji je došao da ti uzme dušu, bi li ti predstavljalo radost da sam pristao na nemoral?”
”Naravno, ne bi.”
”Da si u kaburu sad, da te ispituju dva meleka, bi li ti predstavljalo radost da sam pristao na nemoral?”
”Naravno, ne bi.”
”Zamisli da si na Kijametskom danu i da su svi ljudi primili knjigu svojih djela, a ti čekaš i ne znaš kojom ćeš rukom, desnom ili lijevom, uzeti svoju knjigu, bi li tad poželjela da sam pristao na nemoral?”
”Naravno, ne bih to poželjela.”
”Zamisli da si na sirat-ćupriji i ne znaš hoćeš li je preći ili ćeš se strovaliti u džehennem, bi li tad poželjela da si počinila nemoral?”
”Naravno, ne bih poželjela.”
”Konačno, zamisli da polažeš račun pred Allahom, bi li tad poželjela da si počinila nemoral?”
”Naravno, ne bih to poželjela.”
”Ženo, boj se Allaha i znaj da ti je Allah blagodati Svoje dao i dobro ti učinio!”
Vratila se kući, pa je muž upita:
”Šta se desilo?”
”Mi smo ruševine! Ljudi se bave ibadetom i spremaju se za ahiret…”, odgovori ona.
Nakon toga se posvetila namazu, postu i svim drugim ibadetima, i u ibadetu preselila na ahiret. (Imam el-Idžli)
Šaptaji Ljubavi (Bismillah)
